Liberija

Moj muž je došao danas s dežurstva

i rekao mi da ide u Liberiju.

Stiglo naređenje iz komande

i ko ne želi da ide

Dobija otkaz. Momentalni.

Pre toga je

u radnji kupio sir koji najviše volim

doneo kivi i kafu

i sve stvari sa spiska

(što se retko dešava).

Kada je došao kući oprao je sudove.

Znala sam da

to neće izaći na dobro.

Ide u Afriku na šest meseci,

sledeće godine

i ako želim

mogu da se preudam...

Gledam ga i

imam želju da ga prebijem.

Na mrtvo ime.

Moj čovek, vojno lice po struci

ide u prokletu zemlju trećeg sveta

da sprečava građanski rat

koji ionako traje sto godina

gde se ne zna ko koga

i zašto ubija

I baš će on i njegova jedinica

sprečiti krvoproliće.

Priča mi o svojoj budućoj prekomadi

i kako će sve to biti jedna velika šala

Odmor, pauza...

Pominje novac koji će zaraditi

i stan u centru grada koji će kupiti i

kaže da više nećemo biti podstanari...

Priča kako će u Monroviji

obići grob Džozefa Dženkinsa Robertsa

i kako će kasnije

otići na morsku obalu

i doneti mi školjku.

Gledam ga i ne mogu da verujem

šta mi priča

Želja da ga prebijem na mrtvo ime

me nije prošla...

Hm, možda je u pravu.

Preudaću se.